Сонар, лидар, радарски / оптички ток

Стога, ако триангулација сателитом није добар начин да се избегне тло, покушајмо да "то" директно видимо!

Тренутно постоје најмање три готове радне технике које могу пренијети сигнале и видети колико времена је потребно да се одскочи: сонар, лидар и радарски модул сада се може користити сада.

Међутим, ови сензори имају слабости:

Слабост 1: Апсорпција

Неке површине једноставно не одбијају. Завесе и теписи апсорбују ултразвучни таласи, тамна боја упија лидар, а вода упија микроталас. Не можете побећи од онога што не можете да видите.

Слабост 2: Фазно сметње

Постоје мешање сигнала између сензора. Шта се догађа када заједно ставите више идентичних сензора? Како знате да сигнал који сте открили припада овом сензору? Чак се и један сензор морао бавити са самом крстовима од себе и чекати довољно дуго да одјек не нестане.

Сигнали се могу "кодирати" (у основи шифровани) тако да је сваки сигнал јединствен, али то повећава сложеност уређаја. * * Добро решење је полу-рандомизирање плана сигнала, тако да време неће бити закључано и увек ће се преварити сигнал за синхронизацију.

Оптички сензор протока је другачија метода, која користи камеру да посматра да ли је објект у сочивима већи (што указује да се приземље / зид брзо диже), мањи (када препрека нестане) или клизи бочно. Камере се не мешају једни на друге попут сонара. Ако сте заиста паметни, можете проценити нагиб и друга 3Д својства.

Оптички сензори протока још увек имају слабост "апсорпције". Потребна вам је добра текстурана површина да виде проток, баш као што њихов оптички миш не може да ради на стаклу. Они постају све популарнији, јер је преношење рачунања сада нешто што можете ставити у ФПГА или брзо уграђени рачунар.